Incest u familiji – V dio

Dani su tako prolazili u jebanju i ludovanju. Nastavak priče “Incest u familiji – IV dio”. Doslo je leto po ceo dan sam bila u kuci i u basti. Sve je funckionisalo besprekorno. Samo je Brat delovao zaista umorno. Nas dve smo skupile lovu, koju smo stedele da mu pokonimo da on ode na more. Da se odmori i od posla i od nas dve. I da eventualno kresne neku drugu. Bila je to strasna borba. Nije hteo. Reko je da nam lova treba da bi mogli ljudski da zivimo, da mi nemamo pravo sada na odmor, da nece bez nas dve i da i nama treba odmor… I tako dalje.
Medjutim, nekako smo ga ubedile. Samo deset dana. Provalila sam da i ja i mama uzivamo kada je njemu dobro. On pa on. Nisam bila ljubomorna jer musko je musko. Tako sam vaspitana. Otisao je u petak uvece vozom za Bar. Mi smo prvu noc spavale normalno. Ali vec smo druge noci prepricavale kako smo se karale i kako mozda braco sada krese neku strankinju.
Medjutim, u nedelju ujutru Brat je bio sabajle na vratima. Nismo mogle da verujemo. Mislile smo da se nesto dogodilo. I jeste. Brat je seo mrtav umoran i rekao nam da je video neke ljude iz Bosne koji su se borili s tatom i da oni pouzdao tvrde da on nije poginu sa ostalim koji su stradali u akciji za koju su nam rekli da je i tata u njoj stradao.
Zanemele smo.
Rekli su mu da nije sahranjen ni u jednoj od grobnica gde su shranjivali borce iz te akcije. Kaze da su mu rekli da pitamo UNPROFOR da mozda nije negde u zatvoru. Nasa golgota je trajala mesecima, obijali smo vrata i saltere ali niko nista nije mogao da nam kaze. Svo vreme jebali smo se, cuteci. Bilo je to tuzno jebanje. Ali nismo odustajali ni od jebanja ni od trazenja tate.
I kako to vec obicno biva kada smo vec poceli da gubimo nadu da cemo ga naci i kada smo gotovo rutinski se raspitivali za njega, kao da je neko tudji dogodilo se cudo.
Legle smo negde oko 11 sati. U neko doba cule smo glasove. Poskakale smo iz kreveta i videla brata i tatu kako dolaze. Ljudi moji ako reka moze da nastane od suza onda je cudo…procitaj vise na Pusica.com