Mamine Bliznakinje 2. Deo

4. PRIZNANJE
 
Jutro je odavno stiglo a ja sam još uvek bila u krevetu. Da nisu praznici bili u toku mama bi uveliko vikala kako smo lenjivice uspavane, ali u ovom slučaju nije htela da nas budi. Rastezala sam se po krevetu i lagano otvarala oči.
 
Nevena je sedela na svom krevetu i gledala pravo u mene. Bila je naravno gola, sa prekrštenim nogama i tabletom u ruci.
 
Mila: “Koliko dugo buljiš u mene? Znaš, pomalo je jezivo da gledaš nekoga dok spava.”
 
Nevena: “Ja sam jeziva? Pa ne znam ko je ovde koga gledao!” – namrštila se i pokazala mi tablet koji je držala.
 
Joj Bože! Videla me je… sigurno me je uhvatila u u onom kratkom trenutku u toku noći.
 
Mila: “Ne razumem šta pričaš. Kakvo gledanje, šta…?” – pokušavala sam da se izvučem ali laganje nije nešto u čemu sam bila vešta.
 
Nevena: “Stvarno? Igraćeš na tu kartu? Pa ti ne bi mogla da me slažeš sve i da se trudiš najviše što možeš. Ali neću da ulazim u to… želim samo da znam zašto?” – ustala je iz svog i sela pored mene na moj krevet.
 
Mila: “Zašto šta?”
 
Nevena: “Zašto me nisi prekinula ili nešto? Zašto si ćutala i gledala?”
 
Spustila sam pogled i nisam rekla ni reč. Postidela sam se i Nevena je to prepoznala.
 
Nevena: “Jel ti se svidelo ili si samo bila radoznala? Mislim, možda se ti ne igraš sa sobom pa ti je bilo zanimljivo?”
 
Mila: “Seko, zaista nećemo voditi ovakav razgovor. To su moje privatne stvari.”
 
Nevena: “Pa i ti si narušila moju privatnost sinoć!”
 
Mila: “Molim? Pa to uopšte nije isto. Masturb… dirala si se preda mnom u zajedničkoj sobi!”
 
Nevena: “Ahaaa… znači i ti se diraš, samo ne u sobi. Dakle, nije radoznalost! Čekaj, znači da ti se svidelo?” – oči su joj se zacaklile u iščekivanju mog odgovora.
 
Naravno da nisam odgovorila, već samo skoro za trenutak zaplakala. Ništa novo za emotivnu i povučenu devojku kao ja.
 
Sestra je stavila svoj dlan na moj obraz i nežno me mazila.
 
Nevena: “Dobro, ne moraš ništa da kažeš. Razumem.  Mislim, i ja sam zateč…procitaj vise na Pusica.com